Istorijski pregled

 

preteca_pokretnih_bibliotek.jpg

Prva biblioteka na točkovima

Postoje nagoveštaji da se prve pokretne biblioteke javljaju u Engleskoj već dvadesetih i tridesetih godina 19. veka kada se u velikim industrijskim središtima osnivaju instituti za mehaniku. Ove biblioteke, najčešće namenjene radnicima koji su se obrazovali pri ovim institucijama, uglavnom su bile kratkog daha jer je njihova sudbina zavisila od finansijske potpore različitih mecena i filantropa.

Smatra se da je biblioteka Instituta za mehaniku u Voringtonu koja je počela sa radom 1859. godine, ako ne prva, onda jedna od najranijih pokretnih biblioteka na svetu.

prve_mobilne_biblioteke_amerika.jpg

Pokretna biblioteka u Americi –
Ko je Meri Titkom?

Dok je najraniji period razvoja mobilnih biblioteka na evropskom kontinentu nedovoljno dokumentovan, Amerikanci su sasvim sigurni kome pripadaju zasluge za pokretanje prve biblioteke na točkovima u SAD. Godine 1905. po ideji Meri Titkom, prve bibliotekarke Javne biblioteke okruga Vašington u Merilendu, napravljena je originalna kočija sa policama i prostorom za skladištenje knjiga u unutrašnjosti. Neobična kočija sa upadljivim crvenim vratima i točkovima( počela je sa radom u aprilu 1905, i sledećih 5 godina stizala je do mnogih zabačenih mesta u Merildendu. Godine 1912. kočija je zamenjena motornim vozilom u koje je moglo da se smesti oko 600 knjiga.
Broj ovih biblioteka će veoma brzo rasti u Americi. Godine 1916. Javna biblioteka Plejnfild u Indijani je takođe pokrenula ovaj servis, a dvadesetih godina servis pokreću i mnoge druge biblioteke širom Amerike (javljaju se pokretne biblioteke u Južnoj Karolini, Minesoti, Alabami, Misisipiju, Mičigenu itd.). Na početku svog razvoja one su bile gotovo isključivo namenjene stanovnicima ruralnih područja gde je bilo nemoguće doći do knjiga na drugi način. U nastojanju da se podigne nivo opšteg obrazovanja ovog stanovništva, literatura je bila pažljivo birana.

Sa ciljem da približi američke vrednosti brojnim emigrantima iz Evrope, u rudarska naselja u kojima su mahom živeli, stizale su knjige  na francuskom, nemačkom, grčkom, italijanskom, poljskom pa čak i srpskom jeziku.

pokretne_biblioteke_evropa.jpg

Evropski počeci

U prvim decenijama 20. veka i većina evropskih zemalja dobiće prve pokretne biblioteke. Početak njihovog rada gotovo po pravilu su inicirali pojedinci, entuzijasti koji su shvatali značaj koji javna bilioteka ima za razvoj jednog društva. Ilustrativan primer ove prakse je inicijativa jednog pekara iz Norveške koji je u slobodno vreme radio u biblioteci. Shvatajući doslovno izreku da se ne može živeti samo od hleba, on je u svoje vozilo kojim je razvozio hleb smestio knjige i krenuo put sela u kojima nisu postojale biblioteke. Finska dobija svoj prvi bibliobus 1913, Danska 1926, Nemačka 1929, a Švedska 1948, Francuska 1956. Prvi bibliobus u Španiji se pokreće za vreme Španskog građanskog rata 1936-1938. 


pokretne-biblioteke-sedamde_1.jpgZlatno doba bibliobusa

Snažniji razvoj bibliobusne službe u većini zemalja usledio je tek posle Drugog svetskog rata. Rad ovog servisa tada počinju da organizuju javne biblioteke. Kupuju se savremena vozila i planski se prilazi organizovanju rada. Ocena je da je bibliobus svoj vrhunac dosegao šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Ovo je ujedno i doba procvata javnih biblioteka čije je finansiranje postajalo urednije. Godine 1970. u SAD je saobraćalo oko 2000 mobilnih biblioteka. Pored bibliobusa namenjenih stanovnicima seoskih oblasti, slabo povezanih sa urbanim centrima, u upotrebu sve češće ulaze i gradske pokretne biblioteke. Ovaj trend je naročito prisutan u velikim gradovima koji se brzo šire prema predgrađima. Bibliobus je bio najbolje rešenje da se  stanovnicima novih gradskih četvrti pruže bibliotečke usluge do izgradnje stalne biblioteke. Već osmdesetih godina broj pokretnih biblioteka se polako smanjuje. Razloge za to treba tražiti u povećanju broja stacionarnih biblioteka, boljoj infrastruktri I putnoj mreži, većoj pokretljivosti stanovništva.

savremene_pokretne_biblioteke_2.jpg

Savremene pokretne biblioteke

Broj bibliobusa nastavio je da se smanjuje i tokom devedesetih godina. Istovremeno on doživljava svoj preobražaj. Nove tehnologije koje su postepeno ulazile u upotrebu preobrazile su ova nekada skromna vozila u moderno opremljene multimedijalne biblioteke. Samim tim, i usluge koje jedna takva biblioteka nudi postale su raznovsnije. Danas, sa naprednom satelitskom i bežičnom tehnologijom, pokretne biblioteke omogućavaju pristup Internetu i različitim bazama podataka čak i tamo gde konvencionalna infrastruktura to ne dozvoljava.
Često se međutim zaboravlja da je biblioteka više od informacionog  posrednika. Kroz njen rad mogu se realizovati brojne aktivnosti značajne za lokalnu zajednicu, ali i za različite marginalizovane grupe stanovnika. Predviđa se da će pokretne biblioteke svoje usluge prilagođavati  ciljanim društvenim grupama: deci, adolescentima, starima, emigrantima.
 U zavisnosti od opremljenosti u bibliobusu se mogu organizovati različiti programi – u svetu se oni često koriste i kao klubovi za domaću radinost, kao pokretna banka, pošta. Norveški i Holandski bibliobusi nude različite kulturne sadržaje – od lutkarskog pozorišta do najmanjeg cirkusa na svetu. Neretko, oni sarađuju i sa drugim institucijama kulture – muzeji koriste ova vozila da promovišu svoje postavke. Neka vozila su specijalizovana za određene kategorije stanovnika, postoje pokretne biblioteke koje su specijalizovane za rad sa decom kao što je pink bebebus u Francuskoj, ili vozila koja su namenjena za pružanje bibliotečkih usluga slepim i slabovidim osobama.


neobicne-biblioteke_1.jpg

Biblioteka za svakoga

Iako njihova suštinska misija – obezbeđivanje knjiga, informacija, promovisanje znanja ista na svim kontinentima, usluge koje biblioteke pružaju  su prilagođene stanovništvu kojem su namenjene. U nekim područjima savremeno opremljene pokretne biblioteke još uvek predstavljaju daleku budućnost. To, međutim, ne sprečava loklane bibliotekare da dopru i do najudaljenijih korisnika. Knjige se do čitalaca  u Keniji dopremaju i na kamilama. Godine 1996. Nacionalna biblioteka Kenije je započela ovaj neobičan poduhvat sa ciljem da se knjige dostave stanovnicima najnerazvijenijih oblasti kako bi se stekli uslovi za njihovo opismenjavanje i obrazovanje. Svakoga dana od ponedeljka do četvrtka, neobični karavan koji sačinjavaju bibliotekar sa svoja dva pomoćnika, vodič i 3 kamile natovarene kutijama sa knjigama, šatorom, stolom, stolicama i suncobranima obilazi nepristupačna sela u  oblasti Garisa na severoistoku zemlje. Posle početnih uspeha ovog poduhvata, ovakav servis je pokrenut i na severozapadu Kenije. U središnjim delovima zemlje umesto kamila koriste se magarci.
Etipoljanin Johanes Gebregeorgis je, svestan poražavajućih podataka o procentu nepismenih u svojoj zemlji,  2003. godine pokrenuo fondaciju čiji je zadatak promovisanje pismenosti i čitanja. Osim rada na izdavanju knjiga za decu, fondacija je osnovala više biblioteka od kojih je najneobičnija pokretna biblioteka u Avasi koju vuku 4 magarca.
  U Venecueli, u oblasti Anda, knjige se takođe dopremaju na magarcima (poznati su  kao bibliomazge ili sajbermazge), a oblast amazonskih šuma obilazi kanu pod nazivom Bibliobongo. Tajland je poznat po biblioslonovima.
Knjiga se do čitalaca neretko prevozi i čamcima ili čak brodovima koji su adaptirani  za ovu namenu. Bibliolađe često plove rekama Južne Amerike.

U toku letnjih meseci kada su škole zatvorene, knjige, upakovane u plastične kutije, do mladih čitalaca na Aljasci stižu brodićem Kusko Ekspres.  Jedan od najpoznatijih brodova-biblioteka na svetu je norveški brod Epos. Ovaj brod  koji plovi od 1963 i koji je namenski sagrađen da obavlja ovaj zadatak, obilazi 250 naselja na zapadnim obalama Norveške snabdevajući stanovnike knjigama. Epos plovi od septembra do aprila, a jedan od najvažnijih uslova koje bibliotekar mora da ispuni da bi dobio ovaj posao je da ne pati od morske bolesti!




Izjave korisnika Infobusa