Utisci korisnika


dragan_kuveljic_kolovrat.jpgInfobus predstavlja obnavljanje života knjiga   i pokriva nedostatke  umornih i zastarelih  pre svega školskih biblioteka. Počev od svoje pojave, preko sadržaja, Infobus nas još jednom podseća da je knjiga najveći čovekov prijatelj. Ništa nije ostalo tako učmalo, nepromenjivo i tradicionalno kao škola.U takvom ambijentu školske biblioteke su već odavno uspavane, sanjaju svoje duboke snove, o nekom novom vremenu.
  Ako je učmalost bolest onda su one u dubokoj komi iz koje se teško mogu probuditi.Zbog svega navedenog pojava pokretne savremeno opremljene biblioteke predstavlja početak novog života knjige i njenog čitaoca. Pored savremene pedagoške, psihološke, filmske i literature vezane za demokratsko i građansko društvo biblioteka je opremljena Internetom te raznim vrstama CD-a, DVD-ija, novina i časopisa  što nas bar na čas podseća da živimo život XXI veka.
 
Prostor Infobusa sam više puta zajedno sa učenicima koristio u radioničarske svrhe i pokazalo se kao pun pogodak. Nov ambijent, savremeno opremljen, podsticajan je za  radioničarski način rada.
I da završim: Knjiga nam stiže „na ruke“ pa je važno iskoristiti to!

                                           Dragan Kuveljić, profesor razredne nastave, Kolovrat


 

maja_ninkovic_seljasnica.jpgŠta očekujete da kaže neko ko se još kao dete zarazio čarobnim mirisom biblioteke? Odrasla sam preko puta gradske biblioteke. Radoznalo sam virila kroz prozore i gledala nepregledne redove mudrosti i znanja. Prvi prelazak praga biblioteke nije bio i zadnji. Uvek sam se vraćala po još, a to još nikada nije bilo dovoljno.Uostalom, ko bi odoleo tolikim avanturama, uzbuđenjima i neverovatnim događajima. Probajte da ostanete ravnodušni dok čitate „Robinzona Krusoa“ ili „Grofa Monte Krista“. 
Elem, pošto su životni putevi podjednako neverovatni kao i knjige nastavila sam život na mestu na koje nisam baš bila pripremljena – na selu. Interesantna stvar je to da na mestu koje obiluje hranom, voćem i povrćem, gladujem već petnaest godina za onim što je bilo sastavni deo mog pređašnjeg života – za knjigom. Onaj kome je knjiga strast razumeće me. I onda, da budem patetična, kao svetlo u potpunom umnom mraku pojavio se Infobus. Da znate da mu ime priliči. Toliko dragocenih informacija na jednom mestu. Kao da se raj spustio na zemlju. Svako je mogao da pronađe sebe u tom čarobnom vozilu: za odrasle pregršt različitih štiva, za decu sve: od zabavne do školske literature, filmovi, dnevna štampa, ma sve što poželiš. A tek „Hari Poter“, „Gospodar prstenova“, „Sara B. Savić“. Deca su bila oduševljena. Uzmite pero od platine, najnadahnutijeg pisca i opet nećete dobiti verodostojan opis tog dana kada dolazi Infobus. Ni razočarenja kada ga nema. Već ujutru se knjige pripreme za vraćanje, svaki čas se viri ka  centru sela i kada ga nema totalni fijasko. Ko živi u gradu i uživa povlastice koje takav život nosi kao što su bioskop, ples, muzika, film, razne manifestacije nikada neće shvatiti seosko dete, moje dete koje bukvalno vrišti od sreće kada nađe knjigu za kojom traga.
A ako hoćete da znate, sažeto, u jednoj reči šta za mene znači Infobus čujte onda znači – vazduh.

                                                        Maja Ninković, domaćica, 32 godine, Seljašnica


 

zoran_divac_karosvevine.jpgKnjiga je svetlo u mračnom tunelu svesti. A Infobus je jedna sijalica koja pokušava da rastera tamu oko učmale seoske sredine. Uspeo je da okupi oko sebe i mlade i stare. Veliki njegov značaje je u tome što obilazi „zabita“ seoska područja, čiji su stanovnici kilometrima udaljeni od gradske biblioteke (seoske ne postoje). Takođe je značajno što se u njemu može naći dnevna štampa, dečiji i stručni časopisi. Sa Infobusom svi njegovi korisnici imaju dobru saradnju.


                  Zoran Divac, seoski učitelj i poljoprivrednik,  34 godine, Karoševine

 Infobus je nešto što su deca oduvek čekala da se stvori. U meni kao i u većini dece budi bujnu maštu i čežnju za što većim znanjem. Pošto se kreće podseća na svemirsku letilicu, koja motri na nas i trudi se da sve učimo i čitamo sa ljubavlju. Sa nama je već četiri godine, i mislim da je to dovoljno vremena da se shvati da on želi da nam pomogne i da na ovom svetu ima još humanih i plemenitih ljudi. Kada uđem u Infobus sve me podseća na kutiju punu igračaka. Sve je tako lepo, šareno i pomalo šašavo, da od velikog uzbuđenja i sreće počenem da haluciniram i ponekad mi se učini da mi se neka knjiga smeje i govori: „Uzmi mene, uzmi mene“. A i radnici Infobusa su veoma ljubazni i uvek nasmejani tako da se nalazim na sedmom nebu ili raju. Prosto mi je žao kada treba da napustim moju svemirsku letilicu.

                                                                    Tina Kijanović, učenica, 13 godina
   



Izjave korisnika Infobusa